MBS 099 – Rezultati smrti Kristove
Jer Hristos je svršetak zakona, na opravdanje svakome koji veruje.
(Rimljani 10:4)
UVOD
Jedno od najvećih dela milosti Božije jeste smrt Mesije kroz koju je došlo oko deset različitih rezultata.
I. SVRŠETAK ZAKONA MOJSIJEVOG
Prvi rezultat je da označava svršetak Mojsijevog Zakona. Ova činjenica nam se iznosi u odlomcima poput Dela 15:10-11: Što dakle sada iskušavate Boga stavljajući učenicima na vrat jaram kojega ni oci naši ni mi ne mogosmo da ponesemo? Naprotiv, verujemo da smo po milosti Gospoda Isusa Hrista spašeni baš kao i oni.
Kontekst ovog odlomka tretira sa načinom na koji se Pagani spasavaju. Da li su oni spašeni samo milošću kroz veru, ili uz to, oni moraju i da se drže Mojsijevog Zakona? Zaključak Jerusalimskog Koncila jeste da oni ne trebaju da se drže Zakona, već su spašeni čistom milošću kroz veru, plus ništa. Ukoliko Pagani ne treba da se drže Zakona, to znači da je Mesijina smrt Zakon privela kraju, jer da je Zakon još uvek na delu, onda bi Pagani bili obavezni da ga se drže.
Isti zaključak je izveden nekoliko puta u Poslanici Rimljanima. Prvi primer je u Rimljanima 3:21-22: Sada se pak odvojeno od Zakona očitovala pravednost Božija, za koju svedoče Zakon i Proroci, pravednost Božija po veri u Isusa Hrista za sve i na sve koji veruju. Ta nema razlike; …
I drugo, Pavle kaže u stihu 31: Da li mi, dakle, verom ukidamo Zakon? Bože sačuvaj! Naprotiv, nego verom Zakon utvrđujemo.
Posle, Pavle piše ove reči u Rimljanima 4:13-16: Jer obećanje da će biti baštinik sveta nije Avraamu ili potomstvu njegovu dano po Zakonu, nego po pravednosti vere. Jer ako su baštinici oni iz Zakona, prazna je vera i obećanje je bez snage. Zakon naime rađa gnev; jer gde nema Zakona, nema ni prestupa. Zbog toga je od vere da bude po milosti, da bi ovo obećanje bilo zagarantovano svemu potomstvu; ne samo onomu iz Zakona nego i onomu iz vere Avraama, koji je otac sviju nas …
Još jedan odlomak u Poslanici Rimljanima izvodi isti zaključak i tu referencu nalazimo u Rimljanima 10:4: Jer Hristos je završetak zakona, na opravdanje svakome koji veruje.
Zaključak ovih odlomaka jeste da je smrt Mesije privela kraju Mojsijev Zakon. Nikakva obećanja se danas ne ispunjavaju kroz Zakon, već se obećanja primaju milošću kroz veru. Mesija je Zakon priveo kraju i to tako da ga je ispunio.
II. OSUDA GREŠNE PRIRODE
Isusova smrt učinila je neoperativnom vlast grešne prirode i njenu moć da vlada nad vernikom tako da je on mrtav grehu, a to znači, slobodan od dominacije grešne prirode. Grešna priroda nije mrtva, ali vernik je mrtav i to tako da više nije obavezan da bude poslušan njenim zahtevima, kao što je to bio slučaj pre nego je bio spašen.
Ova činjenica je jako opsežno razvijena od Pavla u Rimljanima 6:1-8:13. Ovaj poduži odlomak može da se sumira u četiri tačke. Prvo, Mesija je umro grehu. Drugo, Mesijina zamenska smrt uključuje umiranje za grešnu prirodu, kao i za grehe koje osoba počini; to je naglasak poglavlja 6. Treće, celokupan sistem vrednosti sa svojim prizivom na ljudska dela i napore, kao što je to predstavljeno u odnosu na Zakon, sada je prošlost za vernika, a oni koji koriste ovaj sistem dela, u svojoj vlastitoj snazi, biće poraženi zbog svoje nesposobnosti da kontrolišu sopstvenu grešnu prirodu; to je poanta poglavlja 7. Pavle pokazuje da je ovo istina kroz svoje vlastito iskustvo, kada je, kao mlad, nezreo i tek rođeni vernik, pokušao da koristi Zakon kao temelj za kontrolisanje grešne prirode i življenje duhovnog života. Tu je on naučio da duhovni život mora biti življen verom, baš kao što se i spasenje postiže verom. Četvrto, postoji jedna pobeda puna trijumfa, u kojoj se celokupna volja Božija ispunja u verniku, ali nikada od vernika, jer vernik jednostavno nema u sebi tu vrstu moći; to je poanta poglavlja 8.
III. TEMELJI ZA OPROST I OČIŠĆENJE
Ne samo da je Mesijina smrt temelj za oprost od greha, u smislu spasenja, ona je isto tako temelj za oproštenje greha počinjenih nakon što smo poverovali, u smislu obiteljskog oprosta greha (I Jovanova 2:2). Tako da je razlog zbog kojeg se gresi vernika neprestano čiste taj što je smrt Mesije temelj za verničko oproštenje i očišćenje.
IV. TEMELJ ZA ODLAGANJE PRAVEDNOG BOŽANSKOG SUDA
Mesijina smrt je razlog zbog kojeg je pravedni Božiji sud zadržan. Ovo nam se donosi u Rimljanima 2:4-5: Ili prezireš bogatstvo njegove dobrostivosti i uzdržljivosti i strpljivosti ne znajući da te dobrota Božija vodi ka pokajanju? Nego tvrdokornošću svojom i neraskajanošću srca zgrćeš na se gnev za dan gneva i objavljenja pravedna suda Božijega; …
Gresi čoveka su takvi da Bog ima svo pravo da trenutno osudi svakog čoveka. Ali, sud je odložen, sud je zadržan, zbog smrti Mesije, tako da bi ljudi imali produženi period za priliku da prihvate besplatnu milost Božiju.
Pavle izvodi isti zaključak u Rimljanima 9:22: A što ako Bog, želeći da pokaže gnev i obznani silu svoju, u silnoj strpljivosti podnese posude gneva pripremljene za propast: …
Ponovo, Bog ima svo pravo da udari čoveka smrću čim ovaj počini svoj prvi greh. Ali, sud je zadržan na temelju smrti Mesijine.
Ono šta podučava Pavle, podučava i Petar. Na primer, I Petrova 3:20 kaže: … koji nekoć behu neposlušni kad ih ono jednom Božija strpljivost iščekivaše u dane Noje dok se gradio kovčeg, u kojem se samo nekoliko njih, to jest osam duša, spaslo kroz vodu: …
Ovde se Petar priseća drugog vremena u kojem je Bog zadržao Svoj sud, jer u danima Noje, On je odlagao Potop sto i dvadeset godina. Primena na ovo naše vreme je da On i dalje zadržava Svoj sud na temelju smrti Mesije.
Petar ponovo uči ovu istinu u II Petrovoj 3:9: Ne kasni Gospod s obećanjem, kako ga neki sporim smatraju, nego je strpljiv prema vama, pošto ne želi da iko propadne, nego da se svi pokaju.
A posle, u stihu 15, on piše: A strpljivost Gospoda našega spasenjem smatrajte, kako naš ljubljeni brat Pavle – po mudrosti koja mu je dana – napisa i vama; …
Ovde se Petar vraća natrag Pavlovim rečima naglašavajući isti zaključak: osuda je zadržavana zbog smrti Mesije.
V. UKLANJANJE GREHA POČINJENIH PRE KRSTA
Ješua je umro ne samo za grehe koji su počinjeni posle Njegove smrti, već isto tako i za grehe koji su počinjeni pre Njegove smrti. On je umro ne samo za grehe svetih Novog Zaveta, već isto tako i za grehe svetih Starog Zaveta. Bog je mogao da osudi svete Starog Zaveta trenutno, ali On je zadržao Svoj sud sve do krsta. Tada je njihova osuda pala na Mesiju kao na zamensku žrtvu, isto kao što je On zamenska žrtva i za vernike Novog Zaveta. Na taj način, njihovi gresi su uklonjeni.
Ovome nas se podučava u Delima 17:30: Zanemarivši dakle vremena neznanja, Bog sada zapoveda svim ljudima na svakom mestu da se pokaju; …
On isti ovaj zaključak izvodi u Rimljanima 3:25: … Njega je Bog izložio da bude pomirilište po veri u krv Njegovu da bi, strpljivošću Božijom, pokazao pravednost Svoju zbog ne kažnjavanja prethodno počinjenih greha; …
Ponovo, on ističe da su gresi počinjeni pre smrti Mesije mogli biti osuđeni trenutno, ali su zadržani, privremeno previđeni, „prešao je preko njih”, do smrti Mesije kao zamenske žrtve za grehe.
U Jevrejima 10:4, pisac nam kaže: Jer nemoguće je da krv bikova i jaraca odnese grehe.
Životinjski žrtveni prinosi nisu mogli da uklone grehe svetih Starog Zaveta; samo su ih privremeno prekrili. Jednom kada je Mesija umro, tek tada su i njihovi gresi bili uklonjeni.
VI. RAZORUŽAVANJE POGLAVARSTAVA I VLASTI
Ne samo da je Isusova smrt donela rezultate u sferi ljudskog postojanja, ona je donela rezultate i u sferi anđeoskog postojanja, posebno u sferi palih anđela, ili demona. Mesijina smrt označila je razoružavanje poglavarstava i vlasti. Ovo se iznosi na nekoliko načina. Na primer, Ješua kaže u Jovan 12:31: Sada je sud ovom svetu. Sada će vladar ovog sveta biti izbačen van.
Prema ovom stihu, smrt Ješue postigla je dve stvari: prvo, sud ovog sveta, i drugo, izbacivanje napolje princa ovog sveta.
Posle, Ješua govori ove reči u Jovan 16:11: … a zbog suda – jer je vladar ovog sveta osuđen.
Isusova smrt znači individualni sud Sotone; rezultirala je osudom Sotone lično. Ne samo da je Sotona osuđen, već to isto vredi i za njegovu celokupnu demonsku kohortu, prema Kološanima 2:14-15: … izbriše nama protivnu zadužnicu koja odredbama beše protiv nas i uze je između nas pribivši je na krst. Razoružavši poglavarstva i vlasti, javno ih izloži slaveći njome pobedu nad njima.
VII. ČIŠĆENJE STVARI NA NEBU
Ne samo da su stvari na zemlji očišćene smrću Mesije, kao sveti na primer, već su i stvari na Nebu isto tako očišćene. Na primer, ovo nam se iznosi u Rimljanima 8:21-23: … da će se i samo stvorenje osloboditi od ropstva raspadljivosti za slavnu slobodu dece Božije. Jer znamo: sve stvorenje zajedno uzdiše i trpi porođajne muke sve dosad. Ali ne samo ono nego i sami mi koji imamo prvinu Duha, i mi sami u sebi uzdišemo iščekujući posinjenje, otkupljenje tela svoga.
Celo stvorenje, a to uključuje zemlju, kao i celokupnu nebesku sferu, nebeska tela, ili prva i druga nebesa, sve je očišćeno smrću Mesije.
Isti ovaj zaključak izvodi se u Jevrejima 9:11-12: A Hristos se pojavi kao velesveštenik budućih dobara – po većem i savršenijem šatoru, ne rukotvorenome, to jest ne od ovoga stvorenja, i ne po krvi jaraca i junaca, nego po svojoj krvi – te uđe jednom zauvek u Svetinju našavši večno otkupljenje.
A posle, pisac dodaje ove reči u Jevrejima 9:21-24: … a tako i šator i sve bogoslužno posuđe krvlju poškropi. I gotovo sve se po Zakonu krvlju čisti, i bez prolivanja krvi nema oproštenja. Bilo je dakle potrebno da se time čiste slike onoga šta je na nebesima, a samo to nebesko žrtvama boljim od tih. Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu Svetinju, protulik one istinske, nego u samo nebo, da se sada pojavi pred licem Božijim za nas.
U ovim odlomcima, iznosi se zaključak da je Ješua očistio stvari na samom nebu. Ali, pitanje je: Zašto su stvari na nebu trebale da budu očišćene? Svakako se treba prisetiti da se pad Sotone dogodio na Nebu. Kao rezultat njegovog pada, greh je donešen u samo Nebo, i u nebesko svetilište, u kojem je Sotona jednom bio sveštenik, i sve je onečišćeno. Stoga, nebesko svetilište jeste trebalo očišćenje krvlju, baš kao što je to trebalo i zemaljsko svetilište. I dok su žrtveni prinosi životinja bili prikladni da se očisti zemaljsko svetilište, nisu bili prikladni za očišćenje nebeskog svetilišta. To je zahtevalo bolju krv: krv Mesije. Tako da je krv Isusa upotrebljena da se očisti nebesko svetilište.
VIII. TEMELJI ZA MIR
Smrt Ješue je temelj za mir u tri sfere. Prvo, to je temelj za mir između Boga i čoveka prema Rimljanima 5:1: Opravdani dakle verom, imamo mir s Bogom po Gospodu našem Isusu Hristu; …
Drugo, smrt Isusa je takođe temelj za mir između Jevreja i Pagana. Ovo je zaključak Efežana 2:11-16, kao i Kološana 3:11, gde piše: Tu nema Grk i Judejin, obrezanje i neobrezanje, varvarin – Skit, rob – slobodnjak, nego sve i u svima Hristos.
Treće, smrt Ješue temelj je za mir u univerzumu prema Kološanima 1:20: … i po njemu, uspostavivši mir krvlju krsta njegova, sa sobom po njemu izmiriti sve, bilo ono na zemlji ili ono na nebesima.
IX. TEMELJ ZA NACIONALNO SPASENJE IZRAELA
Razlog zašto će jednog dana da se dogodi nacionalno spasenje Izraela jeste zbog smrti Mesije. Jednog dana će sav Izrael verovati Njega. U Starom Zavetu, ovo nas se podučava u Ponovljenom Zakonu 30:3 i u Jeremija 31:31-34. U Novom Zavetu, ovaj zaključak se iznosi u Rimljanima 11:25-29. Ovaj rezultat smrti Mesijine – buduće nacionalno spasenje Izraela – isto tako je i preduslov Drugog Dolaska.
X. TEMELJ ZA USPOSTAVU MESIJANSKOG CARSTVA
Otkrivenje 5:8-14 izvodi zaključak da Milenijsko Carstvo neće moći da bude uspostavljeno odvojeno od smrti Mesije. Njegova smrt jeste temelj za uspostavu Milenijskog ili Mesijanskog Carstva.
Napomena prevodioca: Za prevod ovog MBS-a prevodio sam Biblijske tekstove iz Engleske verzije NASV – prevoda koja je korištena u ovoj studiji. Pri tome mi je od velike pomoći bila Varaždinska Biblija – izdanje Hrvatskog Biblijskog Nakladnika, 2012.
Koristio sam i Savremeni Srpski Prevod u izdanju Hrišćanskog evangelizacionog centra iz Bačkog Petrovca, kao i prevod Daničić – Karadžić kako bi što vernije tekst prilagodio duhu Srpskog jezika.
Prevod: Branko Gotovac 2018.
