Autor: David L. Cooper
Dok sam ja još govorio i molio se i priznavao svoje grijehe i grijehe puka svojega Izraela, i podastirao svoju molbu pred GOSPODA, Boga svojega, za svetu goru Boga svojega, dok sam dakle ja još govorio u molitvi, onaj čovjek Gabriel, kojega vidjeh spočetka u viđenju, doletje brzo i dotače me se u vrijeme večernje prinosnice. I uputi me, i progovori sa mnom, i reče: »Daniele, iziđoh sad da ti dadnem pronicljivost i razumijevanje.
(Knjiga Proroka Danijela 9:20-22)
2. Doslovno Tumačenje Proroštva
Okolnosti koje upravo istražujemo jedan su od najjasnijih primera o tome kako studirati i razumeti proročku reč. U originalnom proroštvu Bog je rekao da će prognanici ostati u zatočeništvu sedamdeset godina. Danilo je čitao ovo proroštvo, i verovao da je Gospod rekao što je mislio i da je mislio tačno ono što je rekao. On je ispravno razumeo da izraz „sedamdeset godina“ znači upravo to; sedamdeset godina – ništa više i ništa manje. Ovo zapažanje me odvodi do temeljnog principa koji ja jako često pominjem, i za koje mislim da je neophodno da bi smo mogli razumeti bilo koje spise, bili oni sveti ili ovosvetski. Temeljni princip tumačenja jeste taj da se svaka reč mora uzeti u svom izvornom, primarnom, doslovnom uobičajenom značenju, osim ako postoje naznake koje pokazuju da to nije slučaj. Nikada ne bi smo trebali pripisivati bilo kakvo značenje danom odlomku, osim onog koji taj odlomak očigledno ima, osim ako nemamo činjenice koje nam ukazuju na to unutar konteksta danog odlomka. Nema ničeg u poruci originalnog proroštva što bi naznačavalo napuštanje doslovnog značenja reči. Stoga, Danilo ispravno razume da izraz sedamdeset godina[1] treba da se razume doslovno. Znajuči da će za manje od dve godine period izgnanstva završiti, ovaj verni sluga Božiji odmah počinje da ispoveda i svoje grehe i grehe naroda i da moli za oprost i za naklonost Božiju.
Danilova Molitva i Ispoved
Kada osoba krene da čita Pisma, trebalo bi da ta osoba bude iznimno ozbiljna u vezi sa tim. Danilo je bio upravo takav. Za njega, Pisma su bila sama REČ BOŽIJA. I zato, kada je on čitao, on je tu Reč primenjivao na svoj život. Ukoliko nas naše čitanje Reči ne dovodi u blisko i intimno zajedništvo sa Gospodom naše proučavanje Pisama je potpuni promašaj. Neizbežno je, kada savesno i pažljivo čitamo Pisma da nas to uvede u stanje u kojem ćemo da ispovedamo svoje grehe i da se molimo, ne samo za sebe, već i za narod Božiji. Prvenstveni cilj zašto nam Bog daje Svoju Reč jeste da bi mogli što potpunije upoznati Njegovu volju do samog kraja i da naši planovi mogu da uđu i da se saobraze Njegovoj volji i Njegovim planovima. Naravno, učiti čudesne i prekrasne stvari otkrivene u Njegovoj Reči jeste izvor velikog zadovoljstva i radosti, kako duhovnog, tako i intelektualnog. Ali, prvenstveni cilj Božiji kada nam otkriva Svoju Reč nije da nahrani neku našu morbidnu znatiželju u vezi sa stvarima koje se tiču prošlosti i budućnosti, niti da nahrani čisto intelektualnu žudnju za znanjem i mudrosti, niti da zadovolji ambiciozne želje telesno-intelektualnih umova, koji traže nakakav oblik kulturološkog napredovanja, već je svrha da nam pokaže put koji vodi natrag ka Njemu i da živimo istinsku radost i zadovoljstvo. To je nešto što u potpunosti zadovoljava svaku žudnju i potrebu onoga koji iskreno traži istinu. To otkrivenje reči provocira i izaziva sposobnost mentalnog oštroumlja najpredanijih filozofa i učenjaka i daje odgovor na potrebu i zahteve koje imaju njihove duše. Cilj koji Gospod ima na umu dajući nam Svoju Reč jeste da nas privuče u blisko i intimno zajedništvo sa Sobom kao što je to snažno pokazano u slučaju Danila.
Kada je Danilo počeo da moli, anđeo Gavrilo je poslan sa neba da odgovori na njegov vapaj. Njegova molitva, njegovo traženje može da se pročita u četiri minute. Stoga, mora da je anđeo napravio jako dug put kroz prostor za nezamislivo kratko vreme. Ova računica izgleda ispravna, pod uslovom da je ono šta je zapisano uistinu cela molitva. Prema Reči Božijoj, anđeli su Božiji glasnici koji služe dobru onih koji poznaju Njega. Anđeo Gospodnji utaboruje se oko onih koji se boje Njega, i izbavlja ih (Psalam 34:7).
Misija Anđela Gavrila
U Danilu 9:22-23, imamo zabeležen anđeoski jezik upućen proroku u trenutku kada je anđeo stigao. U svom uvodnom govoru mi nalazimo odjek činjenice da je Danilo pogrešno shvatio ono što je pročitao.
1. Da Danilu Da Uputstva
Gavrilo je odmah obavestio Danila da je on poslan da ti (Danilu) dam mudrost i razumevanje. Iz celokupnog konteksta jasno je; Danilo je čitao proroštva Jeremije, a anđeo je došao da mu da mudrost i razumevanje; da prorok očigledno nije razumeo ono što je pročitao; to jest, nije obuhvatio, nije shvatio puno značenje i važnost Jeremijinog proroštva. Govoreći o Gavrilovoj poruci, Danilo nam na početku stiha 22 kaže da ga je anđeo uputio, da mu je dao uputstva. Uputiti nekoga znači dati mu znanje koje on do tada ne poseduje; stoga bi bilo ispravno zaključiti da je Gavrilo proroku dao spoznaju o stvarima koje se odnose na ono što je Danilo upravo pročitao, a što nije razumeo. Danilova izjava, ponovo potvrđena od Gavrila, govori o svrsi anđeoske posete. Da je prorok u potpunosti razumeo Jeremijine zapise, Gavrilo zasigurno ne bi imao potrebu da dolazi k njemu.
Njegovo pogrešno razumevanje proroštva vodi me u to da napravim sledeću primedbu. Proroci nisu uvek nadahnuti. Ova činjenica postaje očigledna kada čitamo njihove poruke i izjave koje jako često govore o dolasku reči Gospodnje njima u raznim situacijama. Mnoga njihova proroštva su vremenski određena. S vremena na vreme ljudi bi dolazili ka tim prorocima i tražili bi odgovore. Ovi ljudi Božiji odlazili bi ka Njemu u molitvi i On bi odgovarao na molitvu. Kada god je Duh bio nad njima, oni bi govorili nepogrešivo. Pod tim uslovima nisu mogli da pogreše. U drugim prilikama, kada ih Duh ne bi nadahnjivao, niti bi ruka Gospodnja bila nad njima, mogli su i izvlačili su pogrešne zaključke, povezane sa raznim stvarima. Kao ilustraciju ove činjenice, prizvao bi vašu pažnju na Natanov slučaj. Prema izveštaju iz II Samuilove 7, David je obavestio proroka o svojoj nameri da podigne hram za slavu Božiju. Natan je odmah prihvatio kraljevu ideju i uverio kralja da će Bog biti sa njim u tome. Dajući ovo ohrabrenje, on je govorio kao čovek koji govori svom dobrom prijatelju. Te noći, reč Božije je došla ka njemu da ga ispravi za ono što je rekao kralju i da mu zapovedi da poništi savet koji je on dao svojom telesnom moći. Razlog zašto je Gospod odlučio sprečiti Davida da podigne hram bio je to što je David bio čovek rata i krvi. Kada je Duh Božiji bio nad Natanom on je, naravno, govorio nepogrešivo. U drugim prilikama, kada Duh nije objavljivao kroz njega on je mogao, kao u situaciji koju smo naveli, da učini pogrešku.
Zasigurno slavimo Boga i zahvaljujemo mu zbog činjenice što su proroci nepogrešivo i u potpunosti nadahnuti mogli da nam predaju nepogrešiva otkrivenja, na koja se možemo osloniti sa potpunom sigurnošću. Proročka reč, kroz toliko primera, overena je i potvrđena doslovnim ispunjenjem. Sve ove prognoze i stvari koje otkrivaju ova proroštva, a već su se dogodila i sada su prošlost, doslovno su ispunjene. Ova činjenica nas ohrabruje da verujemo da će proroštva čije ispunjenje očekujemo u budućnosti takođe biti doslovno ispunjena, baš kao i ona iz prošlosti koja su se desila tačno onako kako je zapisano.
2. Da Upozori Proroke
Danilo je bio poput drugih ljudi. On je, naravno, imao svoje predrasude, stvari koje mu se dopadaju, i one koje mu se ne dopadaju. On je, baš poput nas, bio po prirodi sklon pogrešnim stavovima, u smislu da odbaci nešto što njenmu nije toliko primamljivo, čak do tačke da odbaci spoznaju koju on do tada nije usvojio. Anđeo, poznavajući njegove ljudske slabosti, govori mu kako bi ga upozorio i opomenuo: Zato pazi na reč i razumi viđenje. Da nije bilo potrebe za opomenom, Gavrilo nikada ne bi inzistirao da razmotri objašnjenje koje će upravo uslediti. U iskrenoj poniznosti i sa željom da nauči istinu u vezi sa stvarima o kojima je čitao, Danilo je počeo da pažljivo sluša anđeosku poruku.
U vernoj poslušnosti volji Božijoj on je zabeležio ovo čudesno otkrivenje, otkrivenje koje nam daje tačan datum kada će Mesija biti odsečen i satrt.
Jedna od najnesrećnijih crta ljudske prirode jeste pretpostavka čoveka da je naučio sve što se moglo naučiti u vezi sa određenom temom, i stoga, više ništa ne može da ga se pouči u vezi sa tim. Čak i u ovom vremenu prosvetljenja postoje ljudi koji osećaju za sebe da su istinski doktori određenih tema; pa su iz tih razloga nezainteresovani da čuju bilo šta novo o tim temama. Dozvolite mi da vam otvorim srce i da kažem da šta god veće postaje moje iskustvo, sve manje vidim da znam i sve je veća moja potreba za dubljom spoznajom i jasnijim uvidom u stvari koje sam već naučio. Neka Gospod sačuva svakog od nas od pogrešnih i smrtonosnih stavova i pretpostavki kako sve znamo i ne može jasnije da nam se osvetli neka tema. Jako često, čak i mala deca prizovu našu pažnju na stvaro koje su izmakle našoj opservaciji. Možemo li, poput Danila, uvek biti spremni da naučimo još istine iz Božije reči?
II. Otkrivenje u Vezi sa Sedamdeset Sedmica
Naglašavajući Danilu važnost da obrati pažnju na ono što će reći, Gavrilo ga obaveštava da je sedamdeset sedmica određeno narodu kojem prorok pripada i Svetom Gradu. Šta znači „sedamdeset sedmica“? Da li reč „sedmica“ ima značenje koje joj dajemo u svakodnevnom govoru? Prosečni čitalac pretpostaviće da se radi o periodu od sedam dana, jer to jeste uobičajeno značenje koje ta reč ima u svakodnevnom govoru. Ali, je li to značenje reči i u ovom odlomku? Iz naših prevoda nije moguće dati ispravan odgovor. Stoga, ovde postaje neophodno da ispitamo originalni tekst.
Prijevod i obrada: Vladimir Milovanović i Branko Gotovac, 2020.
[1] Trenutno jako popularna hipoteza, u mnogim krugovima, poznata je kao „godina-dan teorija“. Ova doktrina pretpostavlja da se dan u proroštvima odnosi na godinu u istorijskom protoku vremena. Brojevi 14:34 se predstavljaju kao dokaz za ovo gledište: Prema broju dana u koje ste izviđali zemlju – četrdeset dana, za svaki dan po godinu – snosićete krivnju svoju četrdeset godina i spoznati što znači usprotivljenje moje. Jezekilj 4:4-8 se isto tako nudi kao pozitivni dokaz za ovu teoriju.
Na prvi pogled poprilično je očito da dan uistinu predstavlja godinu u istoriji. Da li smo mi uistinu ovlašteni da iz ova dva izuzetna slučaja izvučemo zaključak da kada god proroštvo uključuje vremenski element, dan u vremenu označavaće godinu u istoriji? Kako bi testirali ovu pretpostavku primenićemo je na sedamdeset godina Vavilonskog ropstva. Onaj koji zastupa ovu teoriju tvrdi da se proročka godina sastoji od 360 dana, a svaki dan predstavlja jednu godinu u istoriji. Vodeći se ovom teorijom moramo da pomnožimo 70 sa 360, a rezultat tog računa je 25.200. Kako po ovoj pretpostavci svaki od ovih takozvanih proročkih dana, u realnosti znači godina dana, Izrael je trebao da ostane u Vavilonu 25200 godina; stoga obnovu Izraela od ovog izgnanstva treba očekivati u sada još jako jako dalekoj budućnosti. Kada se logična primena pretvori u apsurdan zaključak, tada uviđamo da to nije primenjivo na ovaj slučaj. Idemo testirati na još jednom slučaju. U Postanku 15:13 čitamo da je Gospod rekao Avraamu da će njegovo potomstvo biti došljaci u zemlji koja nije njihova i da će robovati narodu te zemlje. Proroštvo nam takođe kaže da će ta nesreća trajati 400 godina. Prema ovoj teoriji rezultat bi iznosio 144.000 dana, a svaki od tih dana bio bi godina u stvarnom vremenu. Stoga po ovoj pretpostavci Izraelci bi uistinu jako dug period trebali da provedu u Egipatskom ropstvu.
U ova dva primera primećujemo da ova teorija samu sebe svodi na apsurd. Ukoliko bi je pokušali primeniti na druge odlomke koji imaju tačno određeno vreme pronašli bi da u svakom slučaju primena ove pretpostavke za rezultat ime smešan i apsurdan rezultat; iz tih razloga, moram odbaciti ovu teoriju kao teoriju koja nije usklađena sa Pismima, u smislu da se koristi kao opšti princip za tumečenje proročke reči. Ovu teoriju ćemo u potpunosti raspraviti u poglavlju XXI (ovo poglavlje XXI odnosi se na poglavlje dvadeset jedan knjige „Mesija: Raspored Njegovog Prvog Dolaska“.