Autor: Dr. David L. Cooper
U Gospoda je, Boga našega, smilovanje i praštanje, premda se pobunismo protiv Njega.
Knjiga Proroka Danijela 9:9
POGLAVLJE DVA
Brz pregled centralnih Mesijanskih predviđanja koje nalazimo u Petoknjižju probudiće u našim srcima želju da spoznamo vreme, tačno određeno od proroka, u kojem treba da se desi Mesijino prvo pojavljivanje. Sa tim istraživanjem upravo krećemo.
Rečeno nam je od dobrih i pouzdanih autoriteta da je „tekst odvojen od konteksta zapravo izgovor, a ne tumačenje.“ Ispravnost ove izjave odmah postaje očigledna čim neko pogleda današnje načine korištenja Pisama. Isuviše često se stih iz svete Reči ugrabi sa mesta gde je stavljen i onda ga se koristi kao osnov za lekciju ili za propoved. Jako često se samo deo rečenice odabere zato što se određene reči koje se pojavljuju unutar izjave čine prikladnima za naslov teme o kojoj se priča. Takva praksa je navela jednog od mojih profesora sa teologije da često iskoristi priliku da kaže: „Znam da je Biblija istinita jer je preživela toliko lošeg i bednog propovedanja.“ Sagledavajući ovu praksu loše upotrebe tekstova iz Pisama, ja ću, baš zbog toga, dati celokupno proroštvo koje čini temelj ove naše rasprave, kako bi onaj koji čita mogao da ima na umu celokupnu sliku, dok ulazimo u studiju ovog izuzetno zanimljivog odlomka. Odlomka koji pred nama razvija nacrt vremena i doba koja započimaju sa vremenom ovog proroka.
Knjiga Proroka Danila, poglavlje 9:
1 Prve godine Darija, sina Ahasverova, iz roda Medijaca, koji beše car nad haldejskim carstvom,
2 prve godine njegova carevanja ja, Danilo, razabrah u knjigama broj godina koji kroz reč Gospodnju beše otkriven proroku Jeremiji kad se ima dovršiti opustošenje Jerusalima – sedamdeset godina.
3 I upravih lice svoje prema Gospodu Bogu išćući molitvom i preklinjanjima, u postu i kostreti i pepelu.
4 I molio sam se Gospodu, Bogu svomu, i priznavao i govorio: ‘Ah, Gospode, veliki i strašni Bože, koji držiš Savez i milosrđe s onima koji Njega ljube i drže Njegove zapovedi!
5 Mi sagrešismo i bezakonje počinismo i zlo učinismo i pobunismo se i odstupismo od Tvojih zapovedi i od sudova Tvojih.
6 I nismo slušali sluge Tvoje, proroke, koji su u Tvoje ime govorili našim carevima, našim knezovima i našim očevima, i svemu puku zemaljskom.
7 U Tebe je, Gospode, pravednost, a u nas stid na licu, kao u ovaj dan – u ljudi iz Jude i u stanovnikā Jerusalima i u svega Izraela, onih blizu i onih daleko, po svim zemljama kamo si ih razagnao zbog njihove nevernosti kojom Ti se izneveriše.
8 Gospode, stid na licu nama, našim carevima, našim knezovima i našim očevima, jer sagrešismo protiv Tebe.
9 U Gospoda je, Boga našega, smilovanje i praštanje, premda se pobunismo protiv Njega.
10 I nismo slušali glas Gospoda, Boga našega, da hodimo po Njegovim zakonima što ih je postavio pred nas preko Svojih slugu proroka.
11 Da, sav je Izrael prekršio Tvoj Zakon i odstupio da ne sluša glasa Tvojega. Zato se na nas izlilo prokletstvo, i kletva što je zapisana u Zakonu Mojsija, sluge Božijega, jer sagrešismo protiv Njega.
12 Tako je potvrdio Svoje reči što ih je govorio protiv nas i protiv naših sudaca koji su nam sudili, svalivši na nas veliko zlo; jer pod čitavim nebom nije se zbilo kako se zbilo u Jerusalimu.
13 Kako je zapisano u Zakonu Mojsijevu, sve ovo zlo dođe na nas, ali mi nismo tražili naklonost Gospoda, Boga našega, odvrativši se od svojih bezakonja i razumevši Tvoju istinu.
14 Zato je Gospod stražio nad zlom te ga svalio na nas. Jer pravedan je Gospod, Bog naš, u svim delima Svojim što ih učini, ali mi ne poslušasmo glasa Njegova.
15 A sada, Gospode, Bože naš, koji si rukom jakom izveo svoj puk iz zemlje egipatske i pribavio Sebi ime, kao što je današnjega dana – sagrešili smo, zlo smo učinili!
16 Gospode, po svoj Tvojoj pravednosti neka se sad odvrati Tvoj gnev i srdžba Tvoja od Tvog grada Jerusalima, svete gore Tvoje; jer zbog naših greha i zbog bezakonja očeva naših Jerusalim i narod Tvoj ruglo su svima oko nas.
17 Zato sad, Bože naš, poslušaj molitvu sluge Svoga i preklinjanja njegova; i licem svojim obasjaj Svoje opustošeno svetište – Gospoda radi.
18 Bože moj, prikloni uho Svoje i poslušaj! Otvori oči Svoje i pogledaj našu pustoš i grad koji se Tvojim zove imenom! Jer mi ne podastiremo preda te preklinjanja svoja zbog svoje pravednosti, nego zbog velikih smilovanja Tvojih.
19 Gospode, čuj! Gospode, oprosti! Gospode, poslušaj i čini! Ne oklevaj – Sebe radi, Bože moj, jer se Tvoj grad i narod Tvoj Tvojim zovu imenom.’
20 Dok sam ja još govorio i molio se i priznavao svoje grehe i grehe naroda svog Izraela, i podastirao svoju molbu pred Gospoda, Boga svoga, za svetu goru Boga svoga,
21 dok sam dakle ja još govorio u molitvi, onaj čovek Gavrilo, kojega videh spočetka u viđenju, dolete brzo i dotače me se u vreme večernje prinosnice.
22 I uputi me, i progovori sa mnom, i reče: ‘Danilo, izađoh sad da ti dam mudrost i razumevanje.
23 Od početka tvojih preklinjanja izašla je reč, i ja dođoh da ti je objavim – jer ti si miljenik. Zato pazi na reč i razumi viđenje.
24 Sedamdeset je sedmica određeno tvom narodu i tvom svetom gradu da se dokonča prestup i da se prestane s gresima, te da se izvrši pomirenje za bezakonje i uvede večna pravednost, i da se zapečati viđenje i proročanstvo i da se pomaže Sveti nad svetima.
25 Zato znaj i razumi: od časa kad je izašla reč da se vrate i sagrade Jerusalim do Mesije Kneza bit će sedam sedmica i šezdeset i dve sedmice; i biće opet sagrađena ulica i zid, i to u teskobna vremena.
26 A posle šezdeset i dve sedmice Mesija će biti satrt, ali ne za Sebe. I narod kneza koji će doći razoriće grad i svetište. Tada će s potopom doći njegov kraj, a sve do kraja biće rat i određena pustošenja.
27 I utvrdiće savez s mnogima za jednu sedmicu; a usred sedmice obustaviće žrtvu i prinos. I na krilu gnusoba doći će onaj koji pustoši, i to do uništenja, i što je određeno, izliće se na pustošnika.’
I dok polako ulazimo u ovo fascinantno proroštvo, moramo da imamo na umu da Gospod ispunja Svoja proroštva onako kako su zapisana, a ne onako kako ih tumače ljudska nagađanja. Proučavajući ovo predviđanje, trebamo takođe imati na umu da ima jedno pravilo kojim možemo da budemo vođeni kako bi došli do ispravnog razumevanja bilo kog odlomka.
Ovaj princip se naziva „Zlatno Pravilo Tumačenja“, a glasi:
„Kada je smisao koji nalazimo u tekstu Pisama očigledan i potpuno jasan, nemoj da tražiš drugi smisao; već svaku reč uzmi u njenom primarnom, uređenom, uobičajenom, doslovnom značenju, osim ako činjenice iz konteksta u kojem se nalazi tekst očigledno upućuju drugačije.“
Naučna metoda Biblijske studije poznata je kao istorijsko-gramatička egzegeza. Oni koji ovom pitanju pristupaju sa ovog stajališta i koji uz to traže vođstvo Duha Svetoga u svom studiranju zadanog odlomka u većini slučajeva stići će do ispravno protumačenog teksta. Mi ćemo iz tih razloga započeti ovu studiju posmatrajući situaciju, prilike i okolnosti u kojima je nastalo ovo proročanstvo.
I. Postavljanje Istorijske Pozadine
Kako bi osoba mogla da razume značenje određenog teksta, bez obzira da li se radi o zapisima ovog sveta ili o Svetim Spisima, takav mora da prostudira istorijske okolnosti iz kojih je proizašao taj tekst. Posebno treba da se obrati pažnja na sve ono šta prethodi, a ima uticaj i odraženo je na prorokovano, kako bi došli do stvarnog značenja. Ukoliko se zanemari istorijska pozadina bilo kog odlomka, biće apsolutno nemoguće, za bilo koga, da u potpunosti razume značenje i važnost teksta. Držeći se tog naučnog principa prvo ćemo proučavati predviđanja izrečena od Jeremije o ovoj temi.
A. Proroštva Jeremije 25 i 29
Jeremija je sa punim pravom nazvan prorokom koji plače. On je živeo u jednom kriznom vremenu Vavilonske opsade Jerusalima. Njegovo srce je bilo razbijeno zbog tolikog greha njegovog naroda i zbog tvrdoče njihova srca. Iako ih je on neprestano pozivao na pokajanje i na ispovedanje greha, njegovu poruku jednostavno nisu poslušali. Napokon je Gospod, govoreći preko njega, rekao da narod, koji je tako daleko napredovao u pobuni i zloj praksi, zasigurno neće izbeći kazni koja će doći na njih po meri njihova greha.
1. Izvorno Proroštvo
U četvrtoj godini Joakima, cara Judinog, a to je prva godina Navuhodonosora cara Vavilonskog i dvadeset treća godina Jeremijine službe, prorok je prorokovao o Vavilonskom zatočeništvu, koje će, reče on, da potraje sedamdeset godina. U njegovom izvornom proroštvu (poglavlje 25), on je jako jasno rekao da su zarobljeništvo i patnje direktan rezultat množine greha Izraela i njegove pobune. Gospod je nazvao Navuhodonosora Svojim Slugom – ali ne poslušnim i voljnim slugom, već slugom kojeg će On upotrebiti u daljnjem razvijanju svojih planova i ciljeva. Njegovo korištenje ovog paganskog cara gotovo je identično načinu na koji će On posle upotrebiti Kira, cara Persije. U 25:9-10, predstavljena nam je potresna slika konačnog kolapsa nacije pod Navuhodonosorom. Celo ovo proroštvo sledi izjava koja se odnosi na dužinu progonstva u Vavilon. I sva će ova zemlja postati pustoš i strahota, a ovi narodi služiće caru vavilonskom sedamdeset godina. U stihu 12 istog ovog poglavlja, prorok obećava da će po isteku ovog perioda zatočeništva sami zatočenici biti obnovljeni u zemlji njihovih otaca.
2. Pismo Jeremije Zatočenicima
Pismo koje je pomenuto u naslovu ovog pasusa napisao je Jeremija izgnanicima u Vavilonu i to nakon što je Joakim, zajedno sa svim plemenitašima zemlje deportovan u Vavilon. Jeremija je otposlao ovu komunikaciju po Elasi i Gemariji koji su poslani od Sedekije, cara Judina, na posebno izaslanstvo kod Navuhodonosora. Naravno, ovi verni ljudi Božiji dostavili su pismo „starešinstvu ostatka u zatočeništvu“, dok su u Vavilonu vodili careve poslove. Zatočeništvo Jehonije događa se u godini 597 pre Hrista, po opšte prihvaćenoj hronologiji. Ovo pismo nije poslano sve dok Sedekija nije došao na vlast, jer ovu dvojicu koja su pismo odnela u Vavilon poslao je upravo Sedekija. Ne možemo tačno reći u kojoj je godini nastao ovaj dokument. U proroštvu koje nalazimo u prethodnom (28) poglavlju govori se o četvrtoj godini Sedekije. Ovo poglavlje beleži sukob Jeremije sa lažnim prorocima u Jerusalimu. Kako pismo govori o lažnim prorocima i vračevima koji su aktivni u Vavilonu, i pošto sve zajedno dolazi po redu odmah posle ovih događanja, za pretpostaviti je da se radi o istom vremenu, konkretno, o četvrtoj godini Sedekije.
Danilo i oni koji su deportovani zajedno sa njim već se nalaze u izgnanstvu između 10 i 15 godina. Tokom tog vremena, među prognanicima su ustali lažni proroci, koji drsko govore u ime Gospoda, insistirajući da se zatočenici nikako ne trebaju skrasiti u jedan uređen i svakodnevan život, jer, oni su to govorili, zatočenicima će uskoro biti dozvoljeno da se vrate u svoju rodnu zemlju. U isto vreme, lažni proroci u Jerusalimu predviđali su skori povratak svoje braće iz Vavilona. Na primer, Ananija je rekao da će se obnova desiti unutar dve godine. Naravno, Jeremija je odbacio ova lažna proroštva. Sa ovog stajališta Jeremija piše pismo koje je sada postalo sastavni deo njegovog dela kao poglavlje 29. U ovoj poruci on ponavlja proroštvo o sedamdeset godina izgnanstva.
Kako bi mogli sagledati situaciju onakvu kakva je stvarno bila, želim da ispitamo stihove 10-14 iz ovog poglavlja.
10 Jer ovako veli Gospod: ‘Kad se u Vavilonu navrši onih sedamdeset godina, ja ću vas pohoditi i ispuniti vam svoju dobru reč da ću vas vratiti na ovo mesto.
11 Jer ja znam misli što sam ih ja s vama namislio,’ reč je Gospodnja, ‘misli mira, a ne zla, da vam dam budućnost i nadu.
12 Tada ćete me zazivati i dolaziti i moliti se meni, i ja ću vas uslišati.
13 I tražićete me, i naći ćete me, jer ćete me tražiti svim srcem svojim.
14I daću vam da me nađete’, reč je Gospodnja, ‘i vratiću roblje vaše i sabrati vas iz svih naroda i iz svih mesta kamo sam vas razagnao’, reč je Gospodnja. I vratiću vas na mesto odakle vas u ropstvo odvedoh.’
U stihu 14 vidimo da će se ropstvo produžiti do sedamdeset godina, i da će po isteku tog perioda Gospod pohoditi prognane i učini da se vrate u zemlju njihova rođenja. Obnova će, naravno, da bude u skladu sa Božijom dobrom reči za njih. Prema stihu 11, prorok objavljuje da je povratak Izraela posle sedamdeset godina apsolutno neophodan kako bi i dalje tekao večni plan Svemogućeg za Njegov narod. Gospod ima plan za sva doba i vremena, a Izrael ima glavnu ulogu na Božijoj pozornici svake svetske drame, u prošlim i u budućim vremenima; i zato, prorok objavljuje da je neophodno da Gospod obnovi prognane po isteku sedamdeset godina njihovog boravka u Vavilonu. Njegove misli za Izrael su za njihovo dobro – da im da budućnost i nadu. On to ne može da učini ako će se njihovo zatočeništvo nastavljati.
Moramo posebno da primetimo da se obnova po isteku sedamdeset godina meša zajedno sa nadom za iščekivani kraj Izraela, odnosno sa budućnošću Izraela. Jedan neobičan literarni fenomen nalazimo u ovom odlomku, a to je karakteristično baš za proročku reč. Slika povratka zatočenih, pod vodstvom Zorovavela posle sedamdeset godina, meša se sa konačnim i proslavljenim obnovljenjem celokupne nacije na kraju vremena. Kada bi ovaj odlomak bio jedini koji govori o ovoj temi, onaj koji čita logično bi zaključio da će Izrael ostati u Palestini sve do konačnog ispunjenja, do određene budućnosti, kada će Bog u potpunosti da ispuni i provede Svoju dobru reč u vezi sa Izabranim Narodom.
U stihovima 12 i 13 Gospod daje obećanje, da će kada zazovu Njega, On i odgovoriti; ali, u isto vreme, On insistira da pokajanje mora da bude iskreno i da njihov vapaj Njemu treba da bude u veri. Ukoliko bi proroštvo završilo sa stihom 13, onaj koji čita mogao bi da pomisli da je Jeremija jednostavno gledao na kraj Vavilonskog ropstva kada će Gospod da obnovi zatočene, a vapaj Izraela Njemu u tom vremenu jeste to o čemu prorok u stvari govori.
Međutim, kada pročitamo stih 14, vidimo da se zatočeništvo o kojem prorok govori proteže na raseljene po čitavom svetu, i iz tog raseljenja će na kraju vremena svi biti sakupljeni. I daću vam da me nađete’, reč je Gospodnja, ‘i vratiću roblje vaše i sabrati vas iz svih naroda. Ove reči jasno pokazuju da prorok ima na umu konačno i stalno okupljanje Izraela sa četiri kraja sveta. Ovo je ista moćna obnova o kojoj je govorio u poglavlju 23:7-8.
7 Zato, evo, dolaze dani’, reč je Gospodnja, ‘kad se više neće govoriti: ‘Tako živ bio Gospod koji sinove Izraelove izvede iz zemlje egipatske’,
8 nego: ‘Tako živ bio Gospod koji izvede i koji dovede potomstvo doma Izraelova iz zemlje severne i iz svih zemalja kamo ih bejah prognao.’ Tada će živeti u svojoj zemlji.’
Isaija nam daje proroštvo poput ovoga o istom nacionalnom obnovljenju u Isaija 11:11-12.
Ukoliko osoba koja čita nije jako pažljiva da uoči svaki, pa i najmanji razvoj misli dok čita stihove 10-14, takav neće uočiti razliku između povratka zatočenika iz Vavilona po isteku sedamdeset godina izgnanstva i konačne obnove celokupne nacije na kraju vremena. Jeremijino pismo prognanicima, u ovoj izuzetnoj proročkoj knjizi, sledi odmah posle povećeg proroštva koje se odnosi na Novi Savez koji će Gospod učiniti sa Judom i sa Izraelom u vremenu njihove konačne obnove. Obraćenje celokupne nacije je takođe tu prorokovano. Slika budućnosti prisutna u ovim poglavljima iznijansirana je sa sjajnim bojama proslavljenog vremena Kraljevstva. Površni čitalac verovatno neće ni primetiti delikatno mešanje slika te dve obnove, za koje mi znamo, sa ove naše tačke gledišta, da su međusobno udaljene otprilike 2500 godina, već će videti samo jedan povratak – i to onaj na završetku Vavilonskog izgnanstva.
Mi koji živimo u vremenu između te dve restauracije možemo da vidimo da Novi Savez nije sačinjen sa Izraelom u vremenu njegovog povratka iz Vavilona, jer kada se ovo proroštvo ispuni Izrael više nikada neće biti iskorenjen sa svoje zemlje. Kako je ponovo izbačen 70 godine nove ere, i kako je raspršen među sve narode već otprilike 1900 godina, mi znamo da se poslednji deo ovog proroštva još uvek nije ispunio. Za nas, obnova po povratku iz Vavilona bila je samo obris i senka konačne i proslavljene obnove na kraju vremena. Kada čitamo ove odlomke ne bi to trebali da činimo sa naše tačke gledišta, već sa tačke gledišta proroka i njegovih savremenika. Pitanje je da li bi neko ko ovo opušteno čita ili sluša u tom vremenu mogao da vidi ove dve obnove i vremenski period između njih? U ovom trenutku ostaviću ovo pitanje neodgovorenim, ali na pravom mestu (Deo D) raspravićemo ovo pitanje.
B. Danilova Studija Proroštva
1 Prve godine Darija, sina Asvirovog, od plemena Medijaca, koji beše zakraljen nad haldejskim carstvom,
2 prve godine njegova carevanja ja, Danilo, razabrah u knjigama broj godina koji kroz reč Gospodnju beše otkriven proroku Jeremiji kad se ima dovršiti opustošenje Jerusalima – sedamdeset godina (Danilo 9:1-2).
Danilo kaže da je razumeo u knjigama broj godina kad se ima dovršiti opustošenje Jerusalima. Očigledno, on je proučavao više knjiga, a jedna od njih je zasigurno Knjiga Proroka Jeremije. Ali, on je to razabrao u knjigama. Koje je još spise on imao koji su mogli da daju još svetla na ovu temu? Poslednja poglavlja II Carevima i II Letopisa govore nam o godinama zarobljeništva, posebno odlomak u II Carevima 24. Nadalje, pošto je Isaija prorekao da će Kir biti onaj koji će da izda dekret da se ponovno gradi i hram i grad, možemo biti sigurni da je Danilo čitao ovo proroštvo. Sa popriličnim stepenom sigurnosti možemo ustvrditi da se ovo knjigama odnosi upravo na knjige koje smo naveli.
Važno je da dobro i ispravno razumemo ove činjenice kako bi smo mogli ispravno dati vrednost reči godina. Kakvu vrstu godine je Danilo imao na umu kada je čitao ove zapise? Ima samo jedan odgovor: vrstu godine koja je dana u tim istorijskim knjigama. Godine o kojima čitamo u njima jesu obične solarne godine koje se sastoje od četiri godišnja doba. Već smo videli da su Jevreji naštimavali svoj kalendar posmatranjem žetve i godišnjih doba. Stoga je godina o kojoj je Danilo čitao obična solarna ili tropska godina. Kao što ćemo to i videti u ovoj raspravi, poruka od anđela Gavrila mora biti tumačena u svetlu Danilovog razmišljanja, a to razmišljanje jeste utemeljeno na ideji da je reč godina prenešena njemu iz istorijskih knjiga. Ova činjenica je toliko važna da mi se čini da nemam dovoljno reči da to naglasim. Ali, i posle ćemo još govoriti o tome.
Danilo nas informiše da je čitao Knjigu Jeremije u prvoj godini Darija, sina Asvirovog, od plemena Medijaca. To je godina šesdeset-osma, od sedamdeset godišnjeg perioda izgnanstva. Stoga, dve godine udaljen od obnove, Danilo je čitao zapise svog starijeg savremenika, koji je ostavljen u Jerusalimu a poslednji deo njegovog života zapravo se preklapa sa životom Danila. Zašto je Danilo trošio svoje vreme čitajući predviđanja Jeremije?
1. Svrha Proroštava
Postoji dizajn i mudrost u svemu šta Gospod čini. Stoga zaključujemo da postoji svrha i razlog kojoj proročka reč služi. On je kroz Amosa rekao da On neće učiniti ništa bez da to prvo objavi Svojim slugama, prorocima. Ovaj temeljni princip, da prvo upozna Svoje sluge sa svojim namerama, jeste princip koji podvlači svako provođenje planova Gospodnjih i koji dovodi Njegov narod u jako blisko i intimno zajedništvo sa Njim.
Tajna Gospodnja za one je koji se Njega boje, i savez će Svoj njima objaviti (Psalam 25:14).
Stoga proroštvo nije dano kako bi zadovoljilo praznu znatiželju, već da bi prouzrokovalo da narod Božiji razume Njegove planove i da može da živi saobražavajući se tim planovima. Ova činjenica je prekrasno ilustrovana kroz Danilovu iskrenu ispoved i istinski vapaj koji su zabeleženi u stihovima 3 do 19, poglavlja 9. Na prvi pogled uviđamo da je Danilo započeo da ispoveda svoje grehe i mane, zajedno sa gresima i manama svog naroda, i u isto vreme moli da Gospod razastre Svoju milost nad celim narodom. Proročka reč, stoga, ima itekako svoj konačni cilj i svrhu unutar plana Božijeg; a to je: da Svoj narod učini sposobnim da deluje zajedno sa Njim u razvijanju Njegovog plana kroz sva vremena. Stoga, onaj koji čita predviđanja sa duhovnim rasuđivanjem, on će po prirodi stvari biti vođen u molitvu kako bi razumeo otkrivene stvari i kako bi mogao da prilagodi svoj život i svoje delovanje u skladu sa planom i programom Božijim.
Prijevod i obrada: Vladimir Milovanović i Branko Gotovac, 2020.