Wayne Grudem
SISTEMATSKA TEOLOGIJA
– Uvod u Biblijsku Doktrinu –
PREDGOVOR
Ovu knjigu nisam napisao za druge učitelje teologije (iako se nadam da će je mnogi od njih pročitati). Napisao sam je za studente, i ne samo za studente, već i za svakog hrišćanina koji oseća glad za dubljom spoznajom centralnih biblijskih doktrina.
Zato sam knjizi dao naslov: „Uvod u biblijsku doktrinu.“ Nastojao sam da je učinim razumljivom čak i za hrišćane koji nikada nisu izučavali teologiju. Izbegavao sam da koristim tehničke termine, a da ih prethodno ne objasnim. Svako poglavlje se može čitati zasebno, tako da se čitanje može početi s bilo kojom glavom i čitalac će moći da je razume iako prethodno nije pročitao prethodni materijal.
Uvodne studije ne moraju biti površne i jednostavne. Uveren sam da je većina hrišćana u stanju da razume doktrinarna naučavanja Biblije, pod uslovom da im se ona predstave jasno i bez upotrebe tehničkog jezika. Stoga, nisam se ustezao da obradim i teološke rasprave, tamo gde mi se činilo potrebnim.
Uprkos svom obimu, ova knjiga je i dalje uvod u sistematsku teologiju. Čitave knjige napisane su o temama obrađenim u pojedinačnim poglavljima ove knjige, a čitavi članci o mnogim od stihova citiranim u ovoj knjizi. Za one koji su zainteresovani, svako poglavlje je otvoreno za dodatnu studiju većeg opsega ili dubine. Bibliografije na kraju svakog poglavlja su od izvesne pomoći u tom pravcu.
Sledećih šest karakteristika ove knjige proističu iz mojih uverenja o tome šta je sistematska teologija i kako je treba naučavati:
1. Jasan biblijski osnov za doktrine
Pošto verujem da teologija izričito mora biti utemeljena na naučavanjima iz Pisma, nastojao sam da u svakom poglavlju pokažem gde to Biblija potkrepljuje razmatrane doktrine. Kako verujem da reči Pisma imaju veću snagu i autoritet od ljudskih, nisam samo davao biblijske reference; često sam opširno citirao odlomke iz Biblije, omogućujući čitaocima da i sami lako istraže dokaze iz Spisa i budu poput plemenitih Verijaca koji su, danomice istraživali pisma da vide da li je tako (Dela 17:11). Uverenje u jedinstvenu prirodu Biblije – da je ona Božija reč – navelo me na to da na kraju svakog poglavlja uključim odgovarajući odlomak iz Pisma.
2. Jasnoća u objašnjavanju doktrina
Ne verujem da je Božija namera bila da studiranje teologije rezultira zbunjenošću i frustracijom. Student koji posle kursa teologije ostaje pun doktrinarnih nesigurnosti i s hiljadu neodgovorenih pitanja teško da će moći druge hrabriti u zdravome nauku i pobijati protivnike (Titu 1:9). Zato sam nastojao da jasno navedem doktrinarne pozicije ove knjige i pokažem gde u Pismu nalazim ubedljive dokaze za te pozicije. Ne očekujem da se svako ko čita ovu knjigu složi sa mnom u svakoj tački doktrine; mislim da će svaki čitalac razumeti gledišta koja branim i gde se u Pismu može naći potpora za njih.
Smatram da je u odnosu na čitaoce ove knjige fer da na samom početku iznesem sopstvena uverenja povodom određenih tačaka, o kojima unutar evangelističkog hrišćanstva postoje sporovi. Držim konzervativno stanovište o nepogrešivosti Biblije, na liniji sa „Čikaškim saopštenjem“ Međunarodnog saveta o nepogrešivosti Biblije (poglavlje 5 i apendiks 1, str. 1203-6) i tradicionalnu reformacijsku poziciju po pitanjima Božije suverenosti i čovekove odgovornosti (poglavlje 16), opsega pomirenja (poglavlje 27) i predestinacije (poglavlje 32). U skladu s reformacijskim gledištem, smatram da oni koji su istinski nanovo rođeni – nikada neće izgubiti spasenje (poglavlje 40). Kada je reč o muško-ženskim odnosima, zagovaram stanovište koje nije ni tradicionalno ni feminističko, već „komplementarno“ – da je Bog stvorio muškarca i ženu jednakima po vrednosti i u smislu njihove ličnosti, da ih je podjednako stvorio na svoju sliku, ali da i stvaranje i otkupljenje ukazuju na različite uloge muškaraca i žena u braku (poglavlje 22) i crkvi (poglavlje 47). Po pitanju crkvene uprave, podržavam izmenjenu kongregacijsku formu uprave, sa više starešina na upravljačkim pozicijama (poglavlje 47). Pristajem uz baptističko gledanje na krštenje – treba da budu kršteni oni koji ispovedaju ličnu veru (poglavlje 49). Smatram da se izraz „krštenje u Svetom Duhu“ najbolje primenjuje na obraćenje, dok bi naknadna iskustva bilo bolje nazvati „punjenjem Svetim Duhom“ (poglavlje 39); nadalje, držim da i dalje postoje svi darovi Svetog Duha pomenuti u Novom zavetu, s tim što je „apostol“ služba, a ne dar, i to služba koja danas više ne postoji (poglavlja 52, 53). Verujem da se drugi Hristov dolazak može desiti bilo kog dana, da će se dogoditi pre Milenijuma – da će označiti početak Njegovog hiljadugodišnjeg kraljevanja savršenog mira na zemlji – ali posle Velike nevolje, odnosno da će mnogi hrišćani proći kroz Veliku nevolju (poglavlja 54, 55).
Ovo ne znači da zanemarujem drugačija gledišta. Gde god unutar evangelističkog hrišćanstva postoje razlike, nastojao sam da pošteno predstavim i druge pozicije, da objasnim zašto se s njima ne slažem i da dam reference na najbolje dostupne odbrane protivnih stanovišta. Zapravo, studentima sam olakšao da unutar svojih teoloških tradicija pronađu konzervativnu evangelističku formulaciju svake teme; naime, na početku svakog poglavlja nalazi se indeks literature koja se bavi temom tog poglavlja – popis 34 teološka teksta razvrstanih po denominacijskoj pozadini. (Ukoliko suprotstavljeno gledište nisam predstavio tačno, bio bih zahvalan da dobijem pismo od zagovornika te pozicije; ukoliko budu štampana nova izdanja ove knjige, nastojaću da unesem ispravke).
3. Primena na život
Ne verujem da je Bog želeo da izučavanje teologije bude suvoparno i dosadno. Teologija je studij Boga i svih Njegovih dela! Teologija treba da bude življena, moljena i pevana! Svi veliki doktrinarni tekstovi Biblije (kao što je Pavlova Poslanica Rimljanima) puni su zahvaljivanja Bogu i lične primene na život. Zato sam napomene o primeni povremeno uključivao u tekst, a na kraju svakog poglavlja sam dodao i „Pitanja za ličnu primenu“, kao i himnu koja se odnosi na temu poglavlja. Istinska teologija je nuak u skladu s pobožnošću (I Timoteju 6:3); ispravno izučavana teologija vodiće rastu u zrelosti u našem hrišćanskom življenju i obožavanju.
4. Fokus na evangelistički svet
Ne mislim da se istinski teološki sistem može izgraditi unutar onoga što nazivamo „liberalnom“ teološkom tradicijom, to jest, da ga mogu izgraditi ljudi koji poriču apsolutnu istinitost Biblije i ne misle da su reči Biblije reči samog Boga (videti poglavlje 4, koje se bavi autoritetom Pisma). Iz tog razloga, drugi autori koje pominjem u ovoj knjizi uglavnom pripadaju onome što danas zovemo širom „konzervativnom evangelističkom“ tradicijom – od velikih reformatora, Džona Kalvina i Martina Lutera, do današnjih evangelističkih predavača.
Pišem kao evangelista za evangeliste. To ne znači da oni koji pripadaju liberalnoj tradiciji nemaju šta vredno da kažu; to jednostavno znači da se razlike u odnosu na njih uvek svedu na različito gledanje na prirodu Biblije i njen autoritet. Stepen doktrinarnog slaganja među ljudima koji tako različito vide autoritet Biblije zaista je ograničen. Zahvalan sam za prijatelje evangeliste koji pišu opširne kritike liberalne teologije, ali ne mislim da je svako pozvan da čini tako nešto niti smatram da je opširna analiza liberalnih pozicija najbolji način za građenje pozitivnog sistema teologije zasnovanog na apsolutnoj istinitosti celokupne Biblije. To liči na dečaka iz Andersenove bajke, koji je vikao: „Car je go!“ Mislim da je potrebno da neko kaže kako je malo verovatno da od liberalnih teologa dobijamo značajne uvide u učenja Pisama, a da ih ne pronalazimo kod evangelistikih autora inače.
Ponekad se ne uočava da je pisanje konzervativnih evangelističkig autora tako bogato i raznovrsno da nam pruža obilje mogućnosti za istraživanje različitih stanovišta i zaključaka povodom Pisama. Mislim da svi zajedno postižemo dublje razumevanje Pisama kad god smo u stanju da ih izučavamo u društvu većeg broja autora koji polaze od uverenja da je celokupna Biblija istinita i apsolutno autoritativna. Reference na 32 sistematske teologije, koje sam stavio na kraju svakog poglavlja, odražavaju takvo uverenje.
Iako su podeljene u sedam većih teoloških tradicija (anglikanska/episkopalna; arminijansko/veslijansko/metodistička; baptistička; dispenzacionalna; luteranska; reformacijska/prezbiterijanska; probuđenje/harizmatsko/pentekostalna),
zajedničko im je da Bibliju drže nepogrešivom i da se mogu svrstati u nešto što bismo nazvali konzervativnom evangelističkom pozicijom današnjice. (Pored ova 32 konzervativna evangelistička rada, na kraju svakog poglavlja sam dodao i reference na dve reprezentativne katoličke teologije, zbog toga što rimokatolicizam i dalje ima snažan uticaj širom sveta).
5. Nada u progres doktrinarnog jedinstva Crkve
Verujem da i dalje postoji nada da će Crkva dosegnuti dublje i čistije razumevanje doktrine i da će prevazići stare prepreke, uključujući one koje vekovima opstaju. Isus radi na usavršavanju svoje Crkve kako bi je priveo sebi kao slavnu crkvu bez ljage ili bore ili bilo čega takvog, nego da bude sveta i bez mane (Efescima 5:27);
On je dodelio Crkvi darove dok svi ne dospemo do jedinstva vere i spoznaje Sina Božijeg (Efescima 4:13).
Iako istorija Crkve može da nas obeshrabri, Pismo ostaje istinito, i ne bi trebalo da napustimo nadu u veće slaganje. U ovom veku smo već videli veće međusobno razumevanje i doktrinarno slaganje između teologa saveza i dispenzacionalista, kao i između harizmata i neharizmata; štaviše, verujem da je u poslednjih nekoliko decenija unutar Crkve poraslo razumevanje o nepogrešivosti Biblije i duhovnim darovima. Verujem da će i sadašnja debata o ulogama muškaraca i žena u braku i crkvi na kraju rezultirati boljim razumevanjem učenja Pisama, ma kako ova kontroverza trenutno izgledala bolnom.
Zato u ovoj knjizi nisam oklevao da pomenem neke od starih razlika (povodom krštenja, Gospodnje večere, crkvene uprave, Milenijuma i Velike nevolje i, na primer, predestinacije), nadajući se da bi, barem u nekim slučajevima, svež pogled na Pismo mogao da navede na novo istraživanje ovih doktrina, pa i na korak ka ne samo boljem razumevanju i većoj toleranciji za drugačija gledišta, nego i prema sveobuhvatnijem doktrinarnom konsenzusu u Crkvi.
6. Osećaj snažne potrebe za većim doktrinarnim razumevanjem u čitavoj Crkvi
Uveren sam da u ovo današnje vreme u crkvi postoji izrazita potreba za daleko većim razumevanjem hrišćanske doktrine, odnosno za sistematskom teologijom.
Dublje razumevanje telogije nije potrebno samo pastorima i učiteljima, već celoj Crkvi. Milošću Božijom, jednog dana bismo mogli imati crkve pune hrišćana koji su u stanju da diskutuju, primenjuju i žive učenja iz Biblije na način na koji su u stanju da diskutuju o detaljima vezanim za njihove poslove ili hobije, o bogatstvu omiljenih sportskih timova ili o televizijskom programu. Ne radi se o tome da hrišćanima nedostaje sposobnost da razumeju doktrine; radi se o tome da treba da imaju pristup doktrini u razumljivoj formi. Jednom kad se to desi, mislim da će mnogi hrišćani uvideti da je razumevanje (i življenje) učenja Pisama jedna od njihovih najvećih radosti.
Puno ljudi mi je pomoglo u pisanju ove knjige. Na prvom mestu bih pomenuo svoje studente, nekadašnje i sadašnje, kako na Koledžu „Betel“ u Sv. Pavlu u Minesoti (1977-81) tako i na Evangelističkoj školi „Triniti“ (od 1981. do danas). Njihova razmišljanja i uvidi, iznošeni tokom rasprava u učionici, uticali su na svako poglavlje ove knjige.
Bog me blagoslovio izuzetnim daktilografima. Kucanje rukopisa je pre koju godinu započela Sherry Kull. Kasnije su pojedine delove kucale Mary Morris, Ron Tilley, Kathryin Sheenan, Shelly Mills, Rebecca Heidenreich, Jenny Hart i Carol Pederson. Najveći deo rukopisa je, sa svom brižljivošću i umećem, iskucala Tammy Thomas, koja je pomogla i oko uređivanja. Andi Ledesma i Joyce Leong s radošću su pomogle fotokopirajući rukopis puno puta. Na kraju, Kim Pennington je verno i precizno unela mnoge ispravke i promene do kojih je došlo u procesu uređivanja. Svima sam im zahvalan na pomoći.
John O. Stevenson je obavio veliki posao sastavljajući bibliografije, dok je Don Rothwell završio značajan deo referenci na druge teološke tekstove. H. Scott Baldwin, Tom Provenzola i Mark Rapinchuk bili su od velike pomoći u proveri tačnosti rukopisa i bibliotečkoj pretrazi. Mark Rapinchuk je uradio i popis autora i reference iz Pisma. Beth Manley je pružila veliku pomoć u proveri rukopisa. George Knight III, Robert Reymond, Harold Hoehner, Robert Saucy, Doug Moo, Tom Nettles, Tom McComiskey, Doug Halsne, Steve Nicholson, Doug Brandt, Steve Figard, Gregg Allison, Ellyn Clark i Terry Mortenson obezbedili su detaljne komentare na različite delove ove knjige. Raymond Dillard mi je obezbedio elektronski tekst Vestminsterskog ispovedanja vere. Bruce Shauger mi je u više navrata otklanjao probleme s kompjuterom, dok je Tim McLaughlin popravljao moj kompjuter kad je bilo najpotrebnije. John Hughes, dugogodišnji prijatelj, savetovao me u više navrata u pogledu kompjutera i izdavanja rukopisa. Kada se približilo vreme za završavanje rukopisa, pomogli su mi i moji sinovi: Elliot na planu istraživanja literature, a Oliver i Alexander (i Alexander-ov prijatelj Matt Tooley) u sastavljanju i ispravkama indeksa.
Jedna osoba uticala je više od svih drugih na konačnu formu ove knjige: David Kingdon, urednik na odeljku za teološku literaturu u Inter-Varsity Press, Engleska, pomogao je iznad mojih očekivanja kao obrazovan, savestan i mudar urednik. S velikom brižljivošću je čitao svako poglavlje, predlažući ispravke, dodatke, brisanja i odgovarajući na moje argumente. Jako mi je pomoglo njegovo izuzetno poznavanje teologije, biblijskih studija i istorije doktrine; zahvaljujući njemu, ova knjiga je puno bolja. Frank Entwistle iz Inter-Varsity Press-a i Stan Gundry, Jim Ruark i Laura Weller iz izdavačke kuće Zondervan bili su strpljivi sa mnom i upućivali me u detalje vezane za izdavanje knjige.
Ne bih završio knjigu bez plaćenih odsustava koje mi je „Triniti“ omogućio u jesen 1983, u jesen 1985, u zimu 1989 i u jesen 1991; zahvalan sam bordu direktora „Trinitija“ što su mi obezbedili to vreme za pisanje. Veoma sam zahvalan na podršci od strane mojih roditelja, Arden i Jean Grudem, koji su me velikodušno pomagali finansijski, omogućavajući mi da se bavim pisanjem; sem toga, neprestano su me ohrabrivali, kako svojim molitvama tako i svojim uverenjem da knjiga poput ove – koja nije napisana tehničkim jezikom i koju mogu da razumeju hiljade hrišćana poput njih – može koristiti Crkvi.
Mislim da je svako ko me poznaje molio za mene za vreme ovog projekta; to posebno važi za moje studente-savetnike i brojne prijatelje u mojoj crkvi. Često sam bio svestan da mi Gospod pomaže odgovarajući na te molitve – dajući mi zdravlje i snagu, čuvajući me od prekida u radu, dajući mi neizrecivu želju da završim knjigu.
Pre svega, zahvalan sam na podršci svoje supruge Margaret i svojih sinova – Eliota, Olivera i Aleksandra. Bili su strpljivi, ohrabrivali me, molili za mene i voleli me; i dalje su veliki izvor radosti u mom životu, na čemu zahvaljujem Bogu.
Siguran sam da ova knjiga, kao i svaka knjiga koju napiše čovek, ima svoje greške, previde i pogrešne argumente. Kada bih znao gde su, ispravio bih ih. Stoga, bio bih zahvalan čitaocima koji bi mi poslali predloge i ispravke. Ne garantujem da ću uvažiti svako pismo, ali ću razmotriti sav materijal koji dobijem na taj način i uneti ispravke koje mogu da unesem.
Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer milosrđe njegovo traje doveka (Psalam 118:29).
Ne nama, Gospode, ne nama, već svom imenu slavu daj (Psalam 115:1).
Wayne Grudem Trinity Evangelical Divinity School 2065 Half Day Road Deerfield, Illinios 60015 USA
PREVOD I OBRADA: Vladimir Milovanović i Branko Gotovac, 2021.
